|
Sva razmatranja u vezi određivanja veličine praktičnih
učinaka građevinskih mašina izvršena su pod pretpostavkom da ne dolazi do kvarova
(otkaza) mašina, odnosno njihovih opravki. Međutim, do kvarova neminovno dolazi pa se
veličine praktičnih učinaka mogu prihvatiti sa određenom dozom rizika. Analizom
raspoloživosti građevinskih mašina određuje se veličina ovog rizika, odnosno koliki
učinak mašine mogu realno ostvariti imajući u vidu da usled kvarova dolazi do prekida u
radu mašina.
Raspoloživost sistema ili neke njegove komponente predstavlja verovatnoću da se
sistem ili njegova komponenta nalazi u operativnom stanju u nekom trenutku vremena.
Raspoloživost se prvo mora analizirati na nivou pojedinačnih
mašina. Na tom nivou mašina predstavlja sistem a delovi mašine su komponenete koje
otkazuju i koje se opravljaju. Međutim, u praksi mašine najčešće rade istovremeno na
jednoj poziciji rada pa se raspoloživost analizira na nivou sistema
građevinskih mašina kao jedne celine. U slučaju sistema građevinskih mašina grupa
mašina predstavlja sistem a pojedinačne mašine otkazuju i opravljaju se kao celine i
predstavljaju komponente sistema. Skup mašina koji se analizira kao sistem je,
najčešće, optimalna kombinacija dobijena prilikom užeg
izbora mašina.
Sva razmatranja u vezi raspoloživosti građevinskih mašina bazirana su na teorijima
verovatnoće i matematičke statistike. Analiza raspoloživosti sistema mašina dodatno
uključuje poznavanje Markovljevih procesa i procesa rađanja i umiranja. U okviru GRAMAK-a neće biti razmatrane ove oblasti pa se zainteresovani
upućuju na odgovarajuću literaturu. U
daljoj analizi uglavnom će biti prikazane krajnje formule koje se koriste prilikom
proračuna raspoloživosti kao i uslovi pod kojim one važe. |
