U radu su izloženi osnovni principi za formiranje sistema za merenja, akviziciju, prenos i arhiviranje podataka u okviru jedinstvenog hidroinformacionog sistema sliva reke Drine. Izložene su i metode hidrometeoroloških merenja uključujući i odgovarajuću mernu opremu s posebnim osvrtom na merenje nivoa vode. Opisane su i dve prototipske varijante beskontaktnog ultrazvučnog merila nivoa površinskih voda, realizovane u Centru za informacione tehnologije na mašinskon fakultetu u Kragujevcu, sa odgovarajućim namenski razvijenim programom za akviziciju podataka. Dati su rezultati ispitivanja oba prototipa i izvršeno je upoređenje njihovih karakteristika.

Pun značaj simulacionog modela u okviru hidroinformacionog sistema sliva Drine postiže se kroz fleksibilnost pri definisanju konfiguracija sistema koji se analiziraju i uz istovremenu slobodu u postavljanju parametara svakog od objekata koji sačinjavaju kompsleksan model. Osnovni algoritamski slučajevi su postavljeni za sve forme podsistema koje se mogu pojaviti u proizvoljno definisanim konfiguracijama sistema. Kako je u opštem slučaju sistem nelinearan sa dosta diskontinualnih funkcionalnih zavisnosti, primenjena je inkrementalno-iterativna numerička šema za izračunavanja u vremenskom domenu. Da bi se prevazišla suviše kompleksna aktivnost na definisanju pojedinačnih pravila distribucije unutar sistema od strane korisnika simulacionog modela, razvijena je automatizovana logika distribucije uz poštovanje prioriteta pojedinačnih entiteta.

U ovom radu je opisan model za formiranje ulaznih dotoka u sistem na osnovu realizovanih meteoroloških veličina u slivu. Proces transformacije padavina u oticaj je razdvojen je na dve komponente: produkcionu i transformacionu. Produkcionom funkcijom se određuju efektivne padavine, a transformacionom oticaj. Model za formiranje ulaznih doticaja je primenjen za sve podslivove na slivnom području koje razmatra Hidroinformacioni sistem Drine (HIS).

U ovom radu je opisan model za formiranje ulaznih dotoka u sistem na osnovu realizovanih meteoroloških veličina u slivu. Proces transformacije padavina u oticaj je razdvojen je na dve komponente: produkcionu i transformacionu. Produkcionom funkcijom se određuju efektivne padavine, a transformacionom oticaj. Model za formiranje ulaznih doticaja je primenjen za sve podslivove na slivnom području koje razmatra Hidroinformacioni sistem Drine (HIS).

U ovom radu je opisana metodologija za popunjavanje i produžavanje nedostajućih podataka u vremenskim serijama meteoroloških veličina: padavina, temperatura i vlažnosti za odabrane stanice na slivu reke Drine. Popunjavanje podataka se vrši na osnovu poznatih korespondentnih veličina u istom vremenskom trenutku na drugim meteorološkim stanicama.

Na bazi sinhronog perioda osmatranja uspostavljaju se zavisnosti između standardizovanih promenljivih koje se, zatim, primenjuju za vremenske trenutke za koje ne postoje merenja.

U ovom radu su prikazane komponenete matematičkog modela koje su primenjene u modeliranju slivnog područja reke Drine. Sliv je dekomponovan na dve vrste entiteta, čvorove i veze. Za svaku vrstu entiteta su razvijeni matematički modeli kojima se simulira fizički proces.

Simulacioni model je osnovni deo kompleksnog softvera i predstavlja jezgro distribuiranog sistema za podršku integralnom upravljanju vodama sliva reke Drine. Raspoloživi podaci o svim objektima i merenim veličinama nalaze se u bazi podataka. Prenos vode između pojedinih entiteta u simulacionom modelu se vrši saglasno pravilima ugrađenim u proračunske softverske module, a uslovljen je prirodnim zakonima i usvojenim pravilima prenosa prema definisanim zahtevima. Radi se o modeliranju formiranja proticaja od padavina uzimanjem u obzir uticaj snega, reljefa i zemljišta, modeliranju tečenja kroz prirodne vodotoke u skladu sa morfološkim performansama, modeliranju promena uslova tečenja u funkciji vremena, modeliranju složenih upravljačkih kriterijuma i dr.