Opasnost! Velika opasnost se nadvila nad narodom Srbije! Velike svetske multinacionalne kompanije bacile su oko na velike vodovodne sisteme naše zamlje i rešile da ih u okviru procesa privatizacije stave pod svoju punu kontrolu. I da na taj način prigrabe najunosniji, najprofitabilniji posao XXI veka - prodaju vode u uslovima apsolutnog monopola i potpuno kontrolisanog tržišta. Već je u štampi najavljena - kao već završena stvar (!?) - prodaja Beogradskog vodovoda i kanalizacije, a pipci ovih grabljivih kompanija se pružaju i prema ostalim velikim vodovodima i velikim regionalnim vodovodnim sistemima Srbije i Crne Gore. Autor ovog apela smatra da je ta predaja (dobro ste pročitali: to je zaista predaja, a ne prodaja) naših vodovodnih sistema stranim multinacionalnim konglomeratima najveća opasnost za našu zemlju. Zato želi da na osnovu analize tog procesa u drugim zemljama sistematizuje neke bite stavove, u pokušaju da se organizuje stručni, profesionalni i svekoliki drugi otpor toj opasnoj ideji. Ideji koja pokazuje koliko su malo obavešteni i ekonomski nepromišljeni (i da li samo to?) mnogi naši političari, posebno na municipalnim nivoima, koji tu ideju začuđujuće uspaljeno zastupaju, kao da im gori pod nogama! Čemu ta žustrost, pitamo se sada mi, znajući za postupke, stare koliko i ljudsko društvo, kojima se "ohrabruje" kooperativnost donosilaca takvih krupnih političkih odluka. Da bi čitaoci mogli da se zadrže samo na pitanjima koja ih interesuju, dalji tekst je sistematizovan u vidu razmatranja nekoliko decidno postavljenih pitanja.

U radu su prikazane osnovne funkcije prognostičkih meteoroloških sistema i modela koji se mogu koristiti u operativnoj praksi merodavnih institucija. Navedeni su prognostički modeli koji se koriste u DC EPS-u sa prikazom operativnih podataka u slivu r. Drine koji su dostupni u ovom trenutku. Ukazano je na perspektivu razvoja meteoroloških sistema, odnosno meteoroloških prognostičkih modela, gde su posebno potencirani ETA model i ETA-MOS model, kao najperspektivniji za primenu u slivu reke Drine. Dat je opis baze meteoroloških podataka i način komuniciranja između meteoroloških stanica, HM Zavoda, hidroelektrana i drugih učesnika. Na kraju je naznačen tip prognostičkog paketa za automatsko upravljanje sistemom koji treba razviti, kao i neophodna računarska i sistemska podrška koja će sve to pratiti.

Vodoprivredni sistem u slivu Drine biće jedan od prostorno i funkcionalno najsloženijih sistema u Evropi. Uspešno planiranje sistema i upravljanje gotovim sistemom mora se zasnivati na najsavremenijim kibernetskim metodama. Razmatraju se načini formalizacije ciljnih struktura, sa ciljem najvišeg reda koji se definiše kao "integralno uređenje, korišćenje i zaštita sliva reke Drine", koji se zatim u vidu granatog stabla dekomponije na sve podrobnije ciljeve svih korisnika prostora. Kao posebno važan zaključak se ističe da se vodoprivredni i hidroenergetski ciljevi moraju tretirati sasvim ravnopravno sa ciljevima svih ostalih korisnika prostora. Nakon dekompozicije sistema prikazuju se osnovni tipovi preslikavanja u pojedinim delovima sistema. Razmatra se proces odlučivanja u svim fazama upravljanja, sa determinisanjem zadataka na nivou donošenje odluka i na tehničkom nivoa, na kome se obavlja modeliranje, estimacija i valorizacija / optimizacija upravljanja, kao priprema za proces donošenja odluka. Donosilac odluke mora da bude iterativno uključen u proces odlučivanja, kako bi na bazi novih saznanja o rezultatima optimizacije mogao da zahteva izmenu kriterijuma i preferencija, pri višekriterijumskom vrednovanju varijanti i upravljačkih odluka. Razmatraju se zadaci optimizacije, pri čemu se posebno analiziraju kriterijumi koji su najupotrebljiviji u procesu planiranja i eksploatacije sistema u slivu Drine. Analizira se i uloga spoljnih estimatora, i prikazuje poboljšanje upravljanja kao rezultat dobijanja prognoze realizacije ulaznih vektora u sistemu.

Simulacioni model Drina je softver, kojim se simuliraju različite situacije rada izgrađenih i planiranih hidroenergetskih objekata. Prikazani su primeri simulacije dva podsistema hidrosistema Drina: hidrosistem Uvac-Lim i hidrosistem Piva, Tara, Buk Bijela. Ulazni parametri i elementi upravljanja sistemima, kao i izlazni rezultati simulacije su prikazani u formi kao u modelu Drina. Pored toga dati su i komentari izlaznih simulacija.

U radu se razmatra arhitektura hidro-informacionog sistema Drine sa odgovarajućim softverskim rešenjima. Prikazane koncepcije su osnovna specifikacija softverskih tehnologija koje su korišćene u razvoju sistema. Pored rešenja koja su implementirana, analizirana su, gde je to bilo moguće, i alternativna rešenja od kojih će neka biti primenjena u daljem razvoju. Posebna pažnja je posvećena sadašnjim i budućim rešenjima čija je uloga da sistem približe međunarodnim standardima i daju potporu harmonizaciji sa aktuelnim svetskim softverskim proizvodima.

U ovom radu je prikazan deo korisničkog interfejsa koji se koristi u postupku simulacije na matematičkom modelu sliva Drine. Njime je omogućeno konfigurisanje proizvoljne konfiguracije u okviru postojećeg stanja i varijantnih rešenja sistema. Namenski razvijenim softverom se pristupa pregledu i ažuriranju baze podataka, po principu dobijanja informacija sa tematskih digitalnih karta.

U ovom radu data su objašnjena o koncepciji i sadržaju relacionog modela baze podataka hidro-informacionog sistema Drina. Prikazana je organizacija podataka koja se danas koristi u sistemima za podršku odlučivanju u integrisanom upravljanju slivovima, a koja se najvećim delom zasniva na GIS tehnologiji. Većina rešenja je i implementirana, ali su analizirana, gde je to bilo moguće, i alternativna rešenja od kojih će neka biti primenjena u daljem razvoju. Posebna pažnja je data sadašnjim i budućim rešenjima koja sistem približavaju aktuelnim svetskim softverskim platformama.