 Čuveni evrospki arhitekta Boris Podreka, rođeni Beograđanin,stanovnik Beča, Štutgarta i Venecije, prvi put je dobio priliku da ostavi pečat u svom rodnom gradu i to na poziv Ministrstva kulture. Reč je projektu Muzeja nauke i tehnike. Svoju zamisao preuređenja i dogradnje stare zgrade u Skender-begovoj ulici, gde bi trebalo da bude izložena naučno tehnička baština Srbije predstavio je juče u Starom dvoru arhitektonskoj i kulturnoj eliti naše zemlje.
U prostoru lociranom između dorćolske marine i luke biće smešteno i pokazano dvadesetak zbirki i četiri stotine eksponata naučnih i tehničkih dostignuća. Osim stalne postavke, muzej će imati galerije za povremen izložbe, depoe, biblioteku i dosta pratećih sadržaja, kao što su kafići i prodavnice suvenera i kataloga. Uređenje ove ustanove kulture finansirano je iz Nacionalnog investicionog plana, a javnosti će biti dostupna 2009.godine.
Trebalo bi istaći da je Profesor Podreka, inostrani član SANU, poznat kao arhitekta koji je bitno uticao na evropsku i našu arhitekturu. Među njegovim najpoznatijim projektima su: kancelarijski centar Brazilskog osiguravajućeg društva u Beču, Milenijumska kula od 220 metara, takođe u austrijskoj prestonici, glavni trg u Leobenu, Muzej moderne umetnosti u Veneciji, Muzej porcelana i umetnosti u Limožu, Muzej u Štutgartu....
Arhitekta Podreka je projektovao sve vrste objekata i enterijera, angažovan je na različitim urbanističkim zahvatima, projektovao scenografije za film i pozorište, postavljao ogromne izložbe, bavio se dizajnom, a uz to i pedagogijom kao redovni profesor u Beču i Štutgartu i gostujući profesor na univerzitetima u Lozani, Parizu, Londonu, Veneciji, Švajcarskoj, Italiji, Filadelfiji, na Univerzitetu Harvard u Bostonu... Dobitnik je brojnih priznanja za stvaralaštvo.
M. U. A.
Izvor: Politika.
Preporučene knjige:
|
Sledeći članak
