Stakleni dvorac čeka majstore

Do kraja iduće godine u „Sava centru” bi trebalo da bude zamenjen stakleni panel iznad objekta B, deo fasade zgrade prema Ulici Milentija Popovića, krov iznad Medija centra, obnovljen sistem hlađenja i grejanja, kao i letnja pozornica.

Više od osam hiljada domaćih i međunarodnih skupova održanih pod krovom „Sava centra”, 20.000 do sada upriličenih kulturnih manifestacija i otprilike 12 miliona posetilaca – nema sumnje, značajno su oblikovali život Beograda u minulim decenijama. Kuća dobre volje, kako su mnogi ovo po mnogo čemu jedinstveno zdanje odmila nazvali, nedavno je nizom manifestacija obeležila 30 godina rada.

Na dan rođendanske proslave, 14. maja, zaposlenima u „Sava centru” uručen je sertifikat ISO 2001. Reč je o standardu u modernom poslovanju koji otvara mogućnosti za budućnost i ostvarenje osnovnog cilja – profesionalne organizacije kongresa i kulturnih produkcija prema evropskim standardima i pozicioniranje Beograda kao jednog od vodećih kongresnih centara u Evropi.

– Čim je izgrađen, „Sava centar” je postao jedan od pet najvećih kongresnih centara u svetu, kojih danas ima četrdesetak. Ovom titulom okićen je i dan-danas, doduše samo na evropskom kontinentu. Kada to kažem, mislim na kapacitete i obim usluga koje zdanje pruža, a ne na broj do sada održanih kongresa. Do 1983. godine u njemu je godišnje održavano po 30 međunarodnih skupova sa 2.500 učesnika, a takva popunjenost kapaciteta je donosila znatna sredstva i turističkoj privredi grada. Poslednjih godina broj kongresa sveo se na tek nekoliko godišnje, ali je važno istaći da za ovu kuću ne postoje ni mali niti veliki skupovi, niti manje značajniji koncerti, niti samo veliki korisnici usluga – istakla je Jasna Dimitrijević, direktorka „Sava centra”.

Prva žena „staklenog dvorca” otkriva i to da današnji svetski trend nije izgradnja centara poput našeg, već se investitori radije opredeljuju da u sastavu luksuznih hotela odvoje prostor i za podizanje kongresne sale. Premda ovo preduzeće živi od sopstvenog rada i uspeva da podmiri tekuće troškove poslovanja, kao i kulturnu produkciju, ono ipak nije u stanju da se revitalizuje bez pomoći gradskih i republičkih vlasti.

– Za taj poduhvat potrebno je pet miliona evra. Objekat moramo da obnovimo, podmladimo i tehnički opremimo budući da nam je cilj da postanemo lider u razvoju kongresne industrije u ovom delu regiona – dodala je Dimitrijevićeva, ističući da bi u „Sava centru” do kraja iduće godine trebalo da bude obnovljena staklena fasada, sistem hlađenja i grejanja...

Naša sagovornica nagoveštava da bi prvi radovi na zameni staklenih panela iznad objekta B, koje je osmislio arhitekta Stojan Maksimović, mogli da počnu već u avgustu. Sadašnji izgled zdanja neće nimalo biti izmenjen, obećavaju u upravi centra, a za najavljeni poduhvat Skupština grada izdvojila je više od 70 miliona dinara. Sledeća faza radova biće uređenje fasade zgrade prema Ulici Milentija Popovića. Trećom etapom biće zamenjena stakla iznad Medija centra, posle čega će početi uređenje dotrajalih sistema za grejanje u kulama objekta. Šlag na torti biće letnja pozornica, tačnije bašta koja radi kao scena pod otvorenim nebom sa različitim kulturno-zabavnim sadržajima. Direktorka Dimitrijević za sada ne može da precizira da li će letnja pozornica posle obnove postati dodatni izložbeni prostor centra, koji objektu nedostaje, ili će na tom mestu možda biti izgrađena nova kongresna sala.

I pored najavljenih radova, vredelo bi podsetiti da u ovu kuću, otkako je podignuta 1977. godine, do pre dve godine nije uložen gotovo ni dinar. Veliko spremanje počelo je na proleće 2005. pred početak 14. godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj, kada je unapređen sistem telekomunikacija i doteran izgled kongresnih sala.

– Tehnička oprema u „Sava centru” obnovljena je prošle godine. Dolbi stereo sistem i mogućnost višekanalne reprodukcije filmskog zvuka naš su odgovor na zle jezike koji su svojevremeno kružili gradom na račun lošeg ozvučenja u velikoj dvorani. Urađena je i hidroizolacija krova iznad kongresnih sala, a pre pet meseci i hidroizolacija u pasarelama – objašnjava Dimitrijevićeva. Ove zime nije bilo, veli direktorka, propuštanja vode u objektu, dodajući da je jedan od glavnih razloga za prokišnjavanje sleganje peskovitog tla na kojem je centar podignut.

Kada je uprava nedavno sprovela anketu među 150 zakupaca i korisnika poslovnog prostora o problemima koji ih tište, odgovori su bili krajnje iznenađujući. Zakupci su se požalili na loše urađen sistem hlađenja i zagrevanja prostora u kojem borave veći deo dana.

Predstavljanju „Sava centra” kao atraktivne kongresne destinacije umnogome će doprineti i izložba fotografija Trideset godina „Sava centra”, autora Milutina Rajkovića, u sedištu UN u Njujorku, koja je najavljena za 29. maj. U okviru proslave 30 godina rada ove ustanove, uprava „betonskog broda mira” planira da u drugoj polovini godine javnosti predstavi eksponate iz pomalo zaboravljene umetničke zbirke. Navodeći anegdotu da je za ovu ustanovu svojevremeno u narodu bio odomaćen naziv „kod Kebsa”, uprava ovog objekta s ponosom ističe da je „Sava centar” uspeo da obezbedi reputaciju jednog od vodećih kongresnih, poslovnih i kulturnih centara u Evropi, sa bioskopskom dvoranom kapaciteta 3.672 mesta i 15 konferencijskih sala opremljenih najsavremenijom tehnikom, kapaciteta od 20 do 4.000 mesta.

Izvor: Politika

Normativi i standardi rada u građevinarstvu - visokogradnja 1 Cena: 3885 dinara

Arhitektura grada Cena: 1207.5 dinara