Od hotela ruševina |
|
Utorak, 07. oktobar 2008. |
|
|
Zahvaljujući nemaru i vlasti i ljudi, od nekadašnjeg turističkog bisera Srema, hotela „Fruška gora“ kod sela Ležimir, nadomak Sremske Mitrovice, ostale su samo ruševine. Nakon ukidanja kolektivnog smeštaja za izbeglice pre četiri godine, iz hotela je ukradeno sve što se moglo, a ruševine zarasle u korov sa pet hektara zemljišta, opština će uskoro dati na licitaciju.
Nakon rata, tada već posrnuli hotel, poslužio je kao kolektivni smeštaj za sedamdesetak izbeglica, da bi njihovim odlaskom pre četiri godine, doživeo potpuni sunovrat. Bez ikakvog obezbeđenja i čuvarske službe, prepušten je na milost i nemilost kradljivcima, koji su ga potpuno očerupali. Ukraden je najpre nameštaj, radijatori, počupane cevi za instalacije, skinuta vrata, prozori, metalne ograde i konstrukcije, porazbijana sva stakla. Kako nezvanično saznajemo, za njega je, dok je još bio kompletan, bilo zainteresovanih kupaca, navodno iz Nemačke, koji su planirali njegovu rekonstrukciju i otvaranje staračkog doma.
Zašto nikada nije privatizovan i kolika je njegova vrednost, kao i procenjena vrednost okolnog zemljišta, niko u opštini nije mogao da nam kaže. Jedino je izvesno da će grad Sremska Mitrovica u najskorije vreme raspisati aukciju za njegovu prodaju, za koju već ima nekoliko zainteresovanih kupaca, navodno novosadskih firmi.
Hotel „Fruška gora“ na obroncima jedine sremske planine izgrađen je još šezdesetih godina prošlog veka. Najpre je bio u sklopu tadašnjeg PIK „Sirmijum“, da bi kasnije pripao ugostiteljskom preduzeću „Park“ iz Sremske Mitrovice. Komforan hotel sa 17 soba sa terasama sa kojih je pucao pogled na fruškogorska sela i pejzaže, sa svečanom salom za organizovanje svadbi i drugih svečanosti i nadaleko čuvenom kuhinjom, privlačio je decenijama goste iz cele Vojvodine i Srbije, đačke ekskurzije, kao i poslovnu klijentelu iz Beograda i Novog Sada.
- Žalosno je sada i otići tamo, kakva je to ruina! Sećam se svih tih sretnih godina kada su turisti i posetioci prolazili kroz Ležimir, a mi, meštani iz okolnih sela, kao i Mitrovčani i Mačvani, često uveče odlazili na piće i dobru muziku. Kad je šef hotela bio Steva Bosanac, kuhinja je bila nadaleko čuvena po svim mogućim specijalitetima, šta god ti srce poželi, tamo si mogao pojesti. Videćemo šta će sada biti, svi se nadamo da će ga neko kupiti, nek mu u opštini i za džabe daju, samo neka ga srede, pa da se i meštani zaposle - veli Đorđe Jović, predsednik mesne kancelarije u Ležimiru.
Izvor: Blic
Preporučene knjige:
|
|
Sledeći članak
