| YU Build obuke |
|---|
 |
| O nama | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
YU Build je firma koja se bavi pružanjem konsultantskih usluga u oblasti građevinarstva za uspešnu realizaciju projekta od prve ideje do završetka gradnje.
|
|||||||||
| Ponuda poslova |
|---|
|
Želite da radite u struci? Pogledajte ponudu svih poslova u arhitekturi i građevinarstvu. Najnoviji poslovi: |
| Prijatelji |
|---|
   |
| Rečnik |
|---|
|
Rečnik upravljanja projektima je namenjen svim građevinskim radnicima i onima koji se bave upravljanjem projektima u građevinarstvu. Kritični put Lanac aktivnosti u mrežnom planu koji definiše trajanje celog projekta. Predstavlja najduži put u planu. Aktivnosti na kritičnom putu nemaju vremensku rezervu, a vremensko pomeranje bilo koje od aktivnsoti na kritičnom putu, uslovilo bi pomeranje završetk |
| Građevinarstvo |
| |||||||
 Građevinska industrija u Srbiji je tokom 2009. godine pretrpela ozbiljan udarac ekonomske krize nakon već poodmaklog procesa otvaranja tržišta i jačanja konkurencije. Obim poslova u niskogradnji opao je 50 odsto u odnosu na 2008. godinu, za koliko je opao i izvoz domaćeg građevinskog materijala, dok je visokokogradnja gotovo zamrla. Nekada jedna od vitalnijih privrednih grana u Srbiji - građevinarstvo sada čini svega tri odsto od BDP-a zemlje u odnosu na nekadašnjih 10 odsto. Broj zaposlenih u građevinskoj industriji je između 85.000 do 125.000 ljudi - zavisno od sezone - u preko 3.000 preduzeća. Najveći, odnosno najneposredniji problem građevinske operative je nelikvidnost jer pojedinim preduzećima država na ime izvedenih radova duguje oko 100 miliona evra, navode u Privrednoj komori Srbije (PKS). Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinu Privredne komore Srbije (PKS), rekao je za Betu da bi za dve do tri godine Srbija mogla da ostane bez većih domaćih građevinskih preduzeća ukoliko ne dođe do suštinskih promena u državnoj politici prema sektoru. U tom slučaju bi preuzimanje tržišta od inostranih firmi dovelo do skoka cena usluga za 30 do 40 odsto. Od srpskih građevinskih firmi koje su preživele sankcije iz 90-ih godina prošlog veka i opstale nakon perioda privatizacije mnoge i dalje imaju problem zastarevale tehnologije i opreme, kao i manjak obrtnog kapitala. Sve to im znatno smanjuje konkurentnost u dobijanju poslova, uprkos čestom spuštanju cena usluga. Srpske građevinske firme intenzivno pokušavaju da pojačaju svoje prisustvo u inostranstvu, bilo da je u pitanju povratak na neka od unosnih tržišta na kojima su bile prisutna pre ratova i sankcija ili potpuno nova - na Bliskom istoku, pre svega u Dubaiju, Kataru i Abu Dabiju. Među ostalim mogućnostima jesu i poslovi u Alžiru, kao i u Iranu, gde država planira izgradnju stanova za preko 70 milijardi dolara. Glavna prepreka za srpske firme u dobijanju inostranih poslova jesu neophodne bankarske garancije. Rodić iz PKS očekuje da država Srbija formira Garancijski fond koji bi davao bankarske garancije srpskim preduzećima za poslove u inostranstvu. U Srbiji se u bliskoj budućnosti očekuju građevinski poslovi u vrednosti od oko 20 milijardi evra. To su poslovi na transportnim koridorima 10 i 7, na autoputu prema Crnoj Gori, u stambenoj izgradnji, ali i na izgradnji prečišćivača vode i uređenja rečnih slivova. Evropska unija će nesumnjivo učestvovati u tim projektima jer je zainteresovana za Koridor 7 - vodeni put Dunavom dužine 2.300 kilometara. Ostaje i večito pitanje regulative i uslova pod kojima se objavljuju tenderi u Srbiji. U PKS smatraju da sadašnji tenderi u startu eliminišu domaće firme.  Dugovanja i planovi Na žalbe putara da im likvidnost i opstanak zavisi od isplate dugovanja države, ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović kaže da će država pokušati da dugove za poslove od novembra 2007. godine pa do 2009. godine isplati do juna 2010. godine. Ona je precizirala da se pojedini planirani projekti u NIP-u odbacuju jer za njih nema novca, i to je već bio slučaj u ovoj godini posle rebalansa budžeta kojim su smanjena sredstva za izgradnju nekih putnih pravaca. U svakom slučaju, u 2010. godini se ne očekuju veća državna ulaganja, osim u projekte infrastrukture (putni pravci i mostovi). Istovremeno, i domaće i inostrane firme se nadaju poslovima na osnovu bilateralnih ulaganja i finansiranja, kao što je ambiciozno najavljeni plan o srpsko-kineskoj saradnji da se napravi novi most u Beogradu preko Dunava. Most između naselja Borča i Zemuna, prema dogovoru sa kineskom stranom, počeo bi da se gradi polovinom 2010. godine, a bio bi završen do 2013. Most bi koštao 170 miliona evra, od čega bi 25 miliona evra obezbedila Republika Srbija, a ostatak od 145 miliona evra bio bi kredit od "Eksim banke". Dužina mosta biće 1.507 metara, a gradiće se i 21,6 kilometara pripadajućih saobraćajnica. Predugovorom koji je potpisan tokom novembra ove godine predviđeno je da kineska kompanija "Čajna roud and bridž korporejšen" ima obavezu angažovanja srpskih građevinskih kompanija kao podizvođača i korišćenja domaćeg građevinskog materijala u ukupnoj vrednosti 45 odsto projekta, precizirao je ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić. Kredit Srbiji od "Eksim banke" imao bi grejs period do tri godine i rok otplate od 15 godina. Srpski ministar ekonomije je takođe izjavio da Srbija nije preterano zadužena zemlja jer javni dug iznosi 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, pa će država nastaviti da se zadužuje u inostranstvu radi realizacije infrastrukturnih projekta. Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić je potvrdio za Betu da će se u narednih nekoliko godina uglavnom raditi na koridoru 10. Za taj putni pravac od Horgoša na granici sa Mađarskom preko Beograda i dalje ka jugu Srbije obezbeđeni su krediti od svetskih banaka u visini od 1,5 milijardi evra, a radovi na koridoru 10 bi trebalo da budu završeni do kraja 2012. godine. Stambena izgradnja U 2008. godini u Srbiji je izgrađeno 18.000 stanova, a u 2009. godini dvostruko manje, dok je u 2007. godini izgrađeno oko 19.000 stanova. U Privrednoj komori Srbije veruju da bi ponuda stanova na tržištu bila veća ukoliko bi se brže dobijale građevinske dozvole, na koje se sada čeka i do 400 dana, što poskupljuje cenu kvadrata. Oni takođe priželjkuju i smanjenje PDV za materijal za stambenu izgradnju sa 18 odsto na četiri odsto. Potencijalna tražnja za stambenim prostorom u Srbiji je i dalje velika jer mnogi građani i dalje žive kao podstanari ili kod roditelja. Međutim, prosečna plata u Srbiji je oko 330 evra i u naredne dve do tri godine se ne očekuje znatan skok ličnih primanja. Za razliku od nekih razvijenijih i liberalnijih tržišta, u Srbiji i dalje važi ograničenje o uslovima za dobijanje stambenih kredita, sa ciljem da se spreči prekomerno zaduživanje. Na primer, i uz eventualnu subvenciju kamate od države za nov dvosoban stan u Beogradu i kredit banke od 75.000 evra (sa učešćem države do 20.000 evra) uslovljena minimalna zarada domaćinstava je oko 950 evra. Za nove stanove koji su nešto jeftiniji u unutrašnjosti i kredit od 50.000 evra minimalna uslovljena zarada je 340 evra, ali su van Beograda i plate znatno niže. Subvencionisani krediti se odobravaju na 30 godina, uz povoljnost da nema kamate do kraja oktobra 2012. godine, kao i poslednjih pet godina otplate kredita. Međutim, i sredstva koja vlasti odvajaju za subvenciju ovakvih kredita su ograničena - u 2009. godini su iznosila ukupno 5,83 miliona evra, što je dovoljno za subvencionisanje svega 300 stanova. Takođe, same banke klijentima preporučuju da se mogu zadužiti do polovine svojih mesečnih primanja samo ukoliko im otplata te rate ne predstavlja problem. Rate se otplaćuju u dinarima za kredit određen u evrima, tako da se mesečne rate povećavaju kad god dinar oslabi prema evru, a tu su i drugi vanredni troškovi kao što je revizija hipoteke, koja je oblik obezbeđenja banke. Goran Dugandžija iz Odbora za građevinu u PKS kaže da je pitanje koliko dugo će država moći da subvencioniše kupovinu stana (sa učešćem države od 20 odsto), tako da će morati da se nađe i neki drugi model kako bi se podstakla kupovina stanova. Takođe, euribor može biti drugačiji za dve do tri godine, pa se može dogoditi da uz pomoć subvencija kupljen stan u otplati ne bude tako povoljan kao što je to sada slučaj, smatra Dugandžija. Inače, PKS nedavno je na svom sajtu objavila listu 1.200 legalnih stanova koji se nude na prodaju, a tokom prikupljanja te ponude ponovo se došlo do toga da je veliki problem ilegalna gradnja stanova u celoj Srbiji. Ta izgradnja ne puni budžet, a posledica je da lokalne samouprave često nemaju para za kanalizacionu mrežu i drugu infrastrukturu. Poslovnog prostora u Srbiji ima, prema oceni građevinara, za sada dovoljno, računajući bivše tržne centre i mogućnost prenamene objekata propalih društvenih preduzeća. S druge strane, veliki problem u vreme krize predstavlja relativna slaba kupovna moć stanovništva, te relativno slaba osnova za podsticaj tražnje za poslovnim prostorom. Milena Gačević Foto: N. Kostić Ceo tekst možete pročitati na sajtu Blica. Preporučene knjige:
Podelite ovu stranicu sa prijateljima:     |
|||||||
|
| |||||||
 Sledeći članak
|
Prethodni članak 
|
|---|
Poslednjih 5 vesti iz kategorije Građevinarstvo: |
| Vesti iz YU Builda |
|---|
| YU Build Newsletter |
|---|
|
Želite da budete informisani? Pristupite mejling listi na kojoj ćete jednom nedeljno pratiti najzanimljivije vesti iz oblasti građevinarstva i arhitekture.
|
| Kupite stručne knjige |
|---|
| Posebno izdvajamo |
|---|
| Usluge koje nudimo |
|---|
|
Od nedavno YU Build može da Vam ponudi uslugu uporedne analize idejnih rešenja koja doprinosi maksimiziranju profita i minimiziranju nepotrebnih troškova na projektu.  Pogledajte na konkretnom projektu kolike uštede su moguće evaluacijom idejnog rešenja i izradom kontrolnog projekta. |
| Kategorije |
|---|
|
|
|||||||||||
|
© 2010 YU Build Srbija - Arhitektura i Građevinarstvo