|
|
 1959.godine, grupa japanskih arhitekata i gradskih urbanista udružila je snage pod imenom METABOLISTI. Veliki obim fleksibilne konstrukcije sa mogućnošću proširivanja koje omogućavaju celovit proces rasta, bile su karakteristike njihove vizije grada budućnosti, naseljenog velikim brojem stanovnika.
Oni su verovali da zakoni prostora i funkcionalna transformacija čine budućnost društva i kulture. Razvoj metabolizma posle II svetskog rata u Japanu, značio je da se većina dela nastalih u ovom pokretu, tiču uglavnom pitanja stanovanja. Rad grupe često je nazivan tehnokratijom, a njihovi projekti su opisivani kao avangarda sa retoričkim karakterom. Rad Metabolista se često poredi sa neizgrađenim projektima grupe “Arhigram”.
Njihovi radovi su se puno oslanjali na tehnološki napredak i često su sadržali prilagodljive ugradne megastrukture. Najznačajniji projekti su: Plutajući grad u moru (projekat Unabara), Pomorski grad Kionara Kikutake, Grad tvrđavu, Okeanski grad, Grad u obliku zida, Agrikulturalni grad I Heliks grad kao i Nakagin-kapsula toranj Kiša Kurokave.
Arhitekte iz grupe Metabolista su se nadale da će im upotreba bioloških procesa kao modela, ukazati na efikasne načine da se suoče sa brzim rastom i tehnološkim progresom društava širom sveta. Njihova filozofija projektovanja uključivala je ogromne građevine, razmera koje je Le Korbizije zamišljao, a ponekad i gradio u proteklim dekadama. Ova monumentalna razmera odražava operacije koje su takođe videli na delu u savremenom urbanističkom rastu. Za međunarodni pokret arhitekata koji pokušavaju da stvore idealan grad budućnosti, „megastruktura“ je postala ključna reč.
Deo teksta je preuzet iz časopisa Arhitekton.
Ukoliko želite da saznate nešto više o ovom časopisu posetite njihov sajt.
Preporučene knjige:
|
|
Sledeći članak
