CEDEF je u saradnji sa UNDP i kompanijom REHAU, u februaru i martu ove godine organizovao studijsko putovanje za deset energetskih menadžera Republike Srbije u Osijek gde su učestvovali u zvaničnom projektu edukacije za energetske savetnike na lokalnom nivou.
Energetski menadžeri iz Beograda, Vršca, Kule, Novog Sada, Kragujevca, Vranja, Zrenjanina, Kikinde, Varvarina, Novog Bečeja i Paraćina tokom ovog stručnog usavršavanja dobili su jedinstvenu priliku da prošire svoja saznanja i upoznaju standarde energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, koji se već uspešno primenjuju u zemljama regiona nakon čega su uspešno položili test za zvanični sertifikat UNDP.
Prošle sedmice, svečanim uručenjem UNDP sertifikata za energetske menadžere, u Svečanoj sali Skupštine grada predstavili su se stručnjaci koji su zaduženi za vođenje energetske politike i politike racionalnijeg korišćenja energije u srpskim opštinama.
 „U Srbiji postoji 168 opština i gradova i mi se iskreno nadamo da ćemo uspeti da obuhvatimo sve gradove u Srbiji , počećemo sa Beogradskim opštinama , a u toku godine ćemo realizovati obuku za energetske menadžere u energetskim centrima u Srbiji “, rekla je predsednik Upravnog odbora CEDEF-a, Jovanke Arsić-Karišić,
Na pitanje kako opštine u Srbiji reaguju na ovakvu ideju, gospođa Arsić-Karišić je rekla da je situacija drugačija u zavistnosti od opštine do opštine, a da CEDEF želi, da sve opštine shvate do koje mere je dobro i neophodno da imaju energetske menadžere, jer samim tim utiču na uštedu svojih budžeta, budžet lokalne samouprave, ali i na budžet države. Više manjih opština mogu imati jednog energetskog menadžera, objašnjava ona, a velike opštine i gradovi , dodaje, neophodno je da imaju čitave timove energetskih menadžera.
Energetski menadžeri mogu da budu pre svega ljudi tehničke struke, mašinci , građevinci….ali postojaće i timovi gde su neophodni pravnici i ekonomisti , tako da će svaka lokalna uprava u skladu sa svojim planovima i sa projektima koje ima izabrati tim energetskih menadžera koji im najviše odgovara.
 Dejan Vasić, gradski arhitekta, ovom prilikom je pozdravio prve energetske menadžere u Srbiji i zamolio da se na ovome ne stane, već da njih deset za celu Srbiju „budu motori štednje i efikasnosti u domenu energije“. Štednja nije popularna reč, i nikada nije bila u Srbiji, efikasnost poželjna, ali ne baš uvek realizovana.I jednom i drugom zajednička je briga , naglasio je Vasović. Očekujemo da ćemo morati, u godinama koje dolaze, da posvetimo veliku brigu o uštedi energije, uštedi drugih izvora, vode, ljudi, šuma, prirode i svi ovi koraci , kao i korak koji ste vi preduzeli edukacijom, moraju ići u tom pravcu, podvukao je on.
Kako je gradski arhitekta objasnio, grad Beograd ima 600 hiljada stanova, skoro polovina je priključena na daljinsko grejanje. Grad Beograd godišnje izdvaja za kupovinu energenata 150 miliona evra. Uspeh bi, prema njegovom mišljenju, bio da uz pomoć energetskih menadžera uštedimo trećinu sredstava za neke druge oblasti i za razvoj nekih drugih, takođe gradskih prioriteta.
 Ako pogledamo oko sebe shvatićemo da ,Hrvatska recimo, na obukama za osposobljavanje energetskih menadžera radi već tri godine, i do sada je odškolovala njih tri stotine . Prema rečima Sandre Vlašić, UNDP Hrvatska, njihova zemlja se opredelila da na ovaj način pomaže u razvoju okolnih zemalja. Hrvatska već poseduje Pravilnik o energetskim pasošima, koji se kod nas očekuje u junu ove godine. Do sada su u Hrvatskoj uneli podatke o energiji oko 3 hiljade zgrada. Veliki posao čeka i građane Srbije.
Na kraju, podsetićemo na dve glavne CEDEF-ove poruke, jednu upućenu ministarstvu koja glasi: „ Donesite Zakon o energetskim menadžerima !“, a drugu upućenu lokalnoj samoupravi : „ Nemojte čekati zakon - uradite nešto sami! “. Energetski menadžeri su, sada slobodno možemo reći veliki korak ka ostvarenju ovog cilja.
Autor : Kristina Đorđević
Foto: Rajko Karišić
Preporučene knjige:
|
Sledeći članak
