 „ Nove tehnnologije u gradnji drvetom “ naziv je kongresa koji je održan danas u Sava centru, sa ciljem da pojasni sve prednosti korišćenja drvenih materijala u gradjevinarstvu i pokaže šta je sve u toj oblasti postignuto, odnosno na koji način drvo u gradnji doprinosi uštedi energije, i zbog čega je pre svega ekološki građevinski materijal sa lakim, bržim i sigurnijim načinom izrade.
Organizatori ovog naučnog skupa su: kompanija „ proHolc “ Austrija , u saradnji sa trgovinskim odeljenjem pri ambasadi Austrije , Agencijom za drvo, Inženjerskom komorom , Društvom inženjera i tehničara za upravljanje rizicima , uz podršku Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Građevinskog fakulteta u Novom Sadu kao i Tehničkog univerziteta Grac .
Drvo se razvilo u visoko tehnološki građevinski materijal, čije mogućnosti ni iz daleka nisu iskorišćene, čulo se danas. O novim formama od drveta u delu „ Novi drvni proizvodi za gradnju “ , Prof.dr Hrvoje Turkulin , redovni profesor Šumarskog fakulteta u Zagrebu, objasnio šta su to „drvni proizvodi, pločni proizvodi i novi građevinski oblici “ . - Drvo nije prirodan material, ubedljiv je bio Turkulin. Prema njegovim rečima to je zbog toga jer „ drvo dolazi iz prirode , ali ga ne koristimo na prirodan način . “ Profesor je pojasnio značaj dužinskih spojeva, debljinskih spojeva i njihove slabe tačke, naglasio da drvo u trupcu nema jednaka svojstva na svim mestima, da su ona svojstva bliža jezgru mnogo kvalitetnija, ali i podvukao de je „ nepovoljno ako se drvo koristi bez hemijske zaštite “.
Kada se pomisli na drveni objekat, kuću recimo, prvo se pomisli na požar , u kojem bi, stiče se utisak, ta kuća izgorela za nekoliko minuta. Ali, u praksi nije tako. Iako mnogi investitori i projektanti beže od građenja drvenih objekata , jer im deluju “ nesigurno”, profesor Hrvoje Turkulin je čvrstog mišljenja da su drvene kuće jako izdržljive I kaže je da “drvo je veoma pouzdan material u požarima”, ako govorimo o standardno suvom drvetu. Takođe su , dodao je, rađena ispitivanja u Japanu, gde su kuće podvrgnute potresu jednakom zemljotresu od 8 stepeni Rihterove skale. Te kuće su se ostale čitave, jedino su bile malo “ rasklimane” kod metalnih spojeva koji su ulazili u drvo.
Da bi prednosti došle do izražaja drveni objekti moraju biti dobro projektovani i izvedeni na različitim geografskim i seizmičkim lokacijama, jer je to veoma bitan parameter koji podleže raznim zakonskim proverama, rekla je Prof.dr Tatjana Kočetov-Mišulić sa Građevinskog fakulteta u novom Sadu , u delu o “Analizi uticaja seizmičkog dejstva na stabilnost konstrukcija nadigrađenih objekata “ . -Generalno mi dobru reputaciju dveta zasnivamo na : maloj težini , dobrim vezama unutar i izmedju sklopova, jasnom rasporedu konstrukcijskog sistema, dobro obezbeđenoj bočnoj stabilnosti objekta u celini i mnoštvu sekundarnih elemenata “, dodala je ona.
Prof.dr Vojislav Kujundžić, profesor Arhitektonskog fakulteta u Boegradu, na primerima iz prakse je pokazao “mogućnost rehabilitacije graditeljskog fundusa primenom sistema drvnih konstukcija “ . Mogle su se videti fotografije rekonstrukcije drvnih fasadnih I drvnih krovnih konstrukcija domova zdravlja( Beograd, Dom zdravlja “ Stari grad” ), sportskih objekata (Ruma), studetskih domova , zatim rekonstrukciju krovne konstrukcije “Apatinske pivare” i sl.
To da se drvene kuće mogu nadograditi nazvao je prednošču ovog materijala i dipl.ing.arh.Johhanes Kaufmann iz Beča, rekavši da je po njemu "drvo najbolji materijal u garđevinarstvu". Kao primer je naveo model drvene kuće “ Suzi” , koji oni prave. Recimo, jako je praktično , kako ie istakao Kaufmann, da napravite drvenu kuću koja je dovoljna za život jednog bračnog para, a ako dobijete dete, dogradite samo dečiju sobu na već postojeći stan.
Pored toga što znamo da drvo potiče iz prirode, povećava estetiku, smanjuje vreme trajanja izgradnje objekta, nije neotpornio na požare i zemljotrese, zaključujemo I kolika je širina primene drveta u građevinarstvu, jer se od drveta se mogu praviti stambeni, poslovni objekti, verovali ili ne liftovi, krovne I fasadne konstrukcije, mostovi….
Autor : Kristina Đorđević
Preporučene knjige:
|
Sledeći članak
