Država zida najskuplje stanove |
|
Petak, 13. januar 2012. |
|
|
Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić najavio je da će u okviru programa masovne stanogradnje koju subvencioniše država u martu početi izgradnja 800 stanova u beogradskom naselju „Dr Ivan Ribar”, a cena kvadrata kretaće se od 1.250 do 1.290 evra, kao i na Voždovcu, gde je u toku izgradnja 4.600 stanova. Građani bez stana komentarišu da su cene previsoke jer tržište govori suprotno.
 Prigovaraju i građani koji imaju stan, a kojima je Poreska uprava kao državna institucija precenila nekretninu prilikom oporezivanja. S obzirom na precenjivanje nekretnina, nameće se pitanje zašto potezi države nisu u interesu građana i kako to da jedne te iste cene državni organi vrte godinama, kada je svima jasno da danas nije isto što je bilo pre i da je cena stanova prepolovljena. Dok se pre tri godine za garsonjeru u Novom Sadu moglo dobiti blizu 2.000 evra po kvadratu, danas se zove uspehom ako se proda po 1.100 evra za kvadratni metar.
Građani koji žive u beogradskom naselju „Dr Ivan Ribar” pričaju da ne mogu da prodaju svoj stan ni za 1.200 evra po kvadratu, a ministar Dulić spominje 90 evra više za one koji su planirani da se tu grade a kojima još ni temelji nisu iskopani, i to naziva povoljnom cenom u kriznoj godini u kojoj cene idu silaznom linijom. Direktor prodaje u Agenciji za promet nekretnina „Solis„ Dragan Rabatić kaže da su cene nekretnina u Srbiji još uvek precenjene za 150 do 200 evra po kvadratu, da nastavljaju da padaju, što pokazuju konkretni primeri na terenu.
Dovoljno je prelistati neke od oglasnih novina i videti da je za 26.000 evra moguće kupiti novu garsonjeru od 27 kvadrata na Novom naselju iza Doma zdravlja, na trećem spratu s liftom, terasom, sigurnosnim vratima, italijanskim pločicama... Jednoiposoban stan od 40 kvadrata na prvom spratu pored škole i vrtića nudi se za 33.000 evra. Kvadrat stana od 68 kvadrata na Bulevaru Evrope Poreska uprava je procenila na 1.100 evra, a vlasnik je prodao taj stan za 897 evra kvadrat, dakle, 200 evra po kvadratu manje.
I građani bez stana i građevinari kažu da je varka to što država, kao, pomaže građevinskoj industriji i beskućnicima produženjem mera za podsticanje građevinske industrije u uslovima krize i ublažavanjem mera za korišćenje subvencionisanih stambenih kredita. Država gradi stanove skuplje od tržišnih, a time što će građanima za dotirane kredite prepoloviti učešće, samo će ih „navući” da sa šačicom evra podignu subvencionisani kredit, a mesečna rata biće im 30 dugih godina omča oko vrata.
Zato nije nimalo nerealan zahtev da se omogući kupovina starijih stanova uz pomoć subvencionisanih kredita, koji su mnogo jeftiniji od državnih, što bi bila prava pomoć podstanarima. Ovako, prisiljavati ih na to da kupe samo novi stan ili onaj koji je završen najmanje 80 odsto nije ništa drugo nego pomoć investitorima da završe započeto. Kako je ovog trenutka najveći investitoor u oblasti stanogradnje država, pitanje je kome ovakav program najviše odgovara. Građani sa svih strana prigovaraju, pa se na brojnim sajtovima može pročitati da „nismo ni ćoravi, ni bez mozga”. Zato i ne treba da čudi što je za državnim stanovima mala potražnja.
Autor : R.Dautović
Foto: sxc.hu
Izvor : Dnevnik
Preporučene knjige:
|
|
Sledeći članak
