Razmatrano je upravljanje ustavom u eksperimen-talnom kanalu hidrauličke laboratorije Građevinskog fakulteta u Subotici. Prikupljanje i obrada podataka o nivoima kombinovani su sa proračunima u cilju što efikasnijeg upravljanja. Merenja na uzvodnom kraju kanala omogućavaju preciznu prognozu nivoa duž celog kanala. Predloženi modul za kontrolu ustave omogućava održavanje nivoa ispred ustave u zadatim granicama.

Hidroelektrane sa Kaplanovim turbinama se matematički opisuju modelom takozvanog krutog udara. Pri proračunu krutog udara koristi se jednačina obrtnog momenta turbine i Bernulijeva jednačina za neustaljeno tečenje. U ovom radu korišćena je "interpolacija po normali" kao efikasno sredstvo za određivanje značica pada i momenta.

Ustanovljeno je da sa porastom Clark-ovog redox potencijala dolazi do oksidacije i taloženja jona gvožđa i mangana, a istovremeno se vrši i oksidacija organskih materija nastalih u procesu razgradnje organske materije u vodi reke, koje sa gvožđem grade rastvorljive komplekse. Ustanovljeno je da mangan ne gradi komplekse sa ovim organskim materijama.

Broj statističkih testova je značajno porastao poslednjih godina. Mnogi od tih testova nisu u svakodnevnoj upotrebi, iako bi mogli da budu veoma korisni u praksi. Stoga u ovom radu predstavljamo neke od njih. U uvodnom delu su date opšte napomene o testiranju statističkih hipoteza. Zatim je dato deset testova za koje smatramo da mogu biti od koristi statističarima, odnosno inženjerima koji rade sa podacima u hidrologiji.

U radu je prikazana procedura proračuna bilansa voda i dinamičke zapremine vode karstne izdani. Primenjena procedura proračuna bazira na pretpostavci da u karstnom masivu postoje podzemni prostori (podzemne akumulacije) koje imaju sposobnost da akumuliraju znatne količine vode za vreme kišnih perioda i da iste ispuštaju u letnje-jesenjim malovodnim periodima. Baza za proračun je jednačina bilansa voda a osnovni granični uslov je izjednačavanje zapremine voda u podzemnoj akumulaciji na početku i kraju hidrološkog ciklusa. Razradjena procedura je primenjena za ocenu bilansa voda i proračun dinamičke rezerve podzemnih voda u karstnom masivu Miroč.

Korišćenjem literature i rezultata sopstvenih istraživanja, u ovom radu razmatraju se potrebe za vodom i primena racionalnog navodnjavanja kukuruza. Potrebe kukuruza za vodom variraju u širokom rasponu u zavisnosti od klimatskih uslova agroekološkog rejona, hibrida i njegove dužine vegetacije. Stoga je posebna pažnja posvećena utvrđivanju potreba kukuruza za vodom u našim uslovima. Na osnovu nje razmatrana je primena režima navodnjavanja prema kritičnim periodima kukuruza za vodu, prema vlažnosti zemljišta i prema vodnom bilansu. Sagledan je efekt navodnjavanja na povećanje prinosa kukuruza. Takođe je razmatrana problematika primene racionalnog navodnjavanja kod različitih načina navodnjavanja, posebno kod veštačke kiše sa različitom opremom, prvenstveno kod eksploatacije širokozahvatnih samohodnih centralno stožernih i linearnih mašina, koje se kod nas intenzivno šire u poslednje vreme.

Hidroelektrana "Curumuy" izgrađena je na nizvodnom kraju postojećeg derivacionog kanala u sklopu sistema za navodnjavanje "Chira-Piura" u Severnom Peruu. Zbog velike dužine kanala, specifičnih zahteva korisnika hidroelektrane i potreba navodnjavanja, bilo je neophodno odrediti režim ispuštanja vode iz uzvodne akumulacije "Poechos" i pouzdano proceniti vreme putovanja talasa i nivoe duž kanala. Veliki broj različitih objekata u kanalu i složenost rada sistema uslovili su izradu matematičkog modela, koji je kalibrisan i verifikovan na osnovu merenja na terenu.