YU Build - Građevinarstvo i arhitektura:    AG magazin

Upravljanje projektovanjem

četvrtak, 16. avgust 2007

Kada se govori o upravljanju građevinskim projektima u uslovima tržišta Srbije, najčešće se misli na upravljanje izgradnjom. Međutim u savremenom građevinarstvu gde se proces projektovanja najčešće uporedo odvija sa izgradnjom jako je vazno planirati i kontrolisati proces projektovanja. U daljem tekstu će ukratko biti objašnjen jedan od standardnih načina upravljanja projektovanjem.

Pre početka bilo kakvog rada na detaljnom projektu treba definisati proračune, crteže i skice koji su potrebni da bi projekat bio kompletiran, odobren od strane nadležnih službi i investitora i na osnovu koga je moguće odrediti detaljne količine materijala i radova. Taj registar projektne dokumentacije se obično naziva dokument registar (document register). Na našem tržištu su tipovi ugovora najčešće sa fiksnom cenom, tako da budžet u radnim satima nije neophodno definisati za svaku jedinicu projekta (tzv. Deliverable), ali je poželjno da projektna organizacija ima svoju bazu podataka. Ukoliko ne postoji budžet projekta teško je definisati plan (S krivu, najčešće % realizacije (progress curve) i angažovanja projektanata (manpower curve)). Prilikom planiranja treba obratiti pažnju koji su preduslovi za početak rada na određenim fazama projekta, i koja su ograničenja u toku faze projektovanja. Planiranje treba započeti od nekih ključnih polaznih datuma, koji su bitni za realizaciju kompletnog projekta (izgradnje), i u tim okvirima treba razvijati dinamički plan od nivoa 1 do nivoa 4 (ukoliko je to potrebno).

S kriva i progres

Praktično, kako dobiti S krivu? Ovakvi projekti ne iziskuju formiranje velike mreže, obično se ne pojavljuju velike oscilacije na histogramu angažovanja resursa (projektanata), tako da i neki skromnije planerski alat može da posluži (Primavera Contractor ili Microsoft Project, a naravno i moćan planerski alat Primavera Enterprise). Mogućnost eksportovanja u Microsoft Excel omogućava nam da dobijemo planirane S krive i da ih u toku realizacije projekta eventualno modifikujemo. Međutim, ovde se korišćenje planerskog alata ne završava, već se on koristi u toku realizacije za dobijanje presečnih stanja, prognoziranje (forecast), pravljenje nekih od standardnih izveštaja (6 week look-a-head, 30-90 days plan itd.).

Progres dokumenata treba osmisliti u skladu sa ugovorom, uslovima na tržištu i sistemom rada projektne organizacije. Najčešće se usvaja 60% progresa kada dokument prođe internu kontrolu (IDC Check), tj. kada je u potpunosti formiran, 75% kada je vraćen od strane klijenta sa komentarima (Returned from Client Comment), 90% kada je predat na usvajanje (Issued for Final Approval), i 100% kada može da ide u proizvodnju tj. na gradilište. (Issued/Approved for Construction). Ukupan progres je moguće izračunati ukoliko je određen budžet za pozicije radova tj. za dokumentaciju koja treba da bude izdata u sklopu projekta. Ukupan progres se dobija samo na osnovu podataka o statusu dokumenata, a ne proizvoljnim ocenjivanjem procenata realizacije od strane projektanta. Ovaj izveštaj je samo prvi korak u razvoju sistema za upravljanje projektovanjem. Sledeći korak je obračunavanje potrošenih radnih sati, i upoređivanje sa planiranom krivom angažovanja projektanata na projektu. Iz ovih podataka se dobija i izveštaj koji je svakako najinteresantniji za menadžment projektantske organizacije, a to je izveštaj o troškovima (tzv. Cost Report).

Najčešći uzrok neuspeha uvođenja sistema za kontrolu projekata je netačnost ulaznih podataka, nepoznavanje softvera za upravljanje projektima i nesistematičnost pri uvođenju sistema u preduzeće. Ulazni podaci koji se koriste (procenti izvršenja) treba da budu dobijeni na osnovu unapred određenog standarda čime se smanjuje mogućnost subjektivnog ocenjivanja progresa pojedinih aktivnosti i kao najvažnije treba istaći da uvođenje sistema za kontrolu realizacije i troškova na projektovanju treba da bude višefazan proces, tokom koga svi učesnici treba da se obuče i da shvate ovaj sistem kao pomoć za unapređivanje poslovanja, a ne samo kao alat za kontrolu učinka pojedinaca.

Simo Suđić,dipl.ing.građ.

Izvor: AG magazin.